Приватност на мрежи је разлог зашто Шведска осваја интернет

Чини се да Шведска увек стоји на челу било које расправе о законима о приватности на интернету. Шведска влада не поставља ограничења за употребу интернета.

Чак и након открића Едварда Сновдена, није било веродостојних извештаја да се мејлови и четови шведских грађана прате без одговарајућег судског одобрења. У ствари, ОпенНет Инитиативе (ОНИ) уопште не води досије о Шведској.

Да ме познајете, не познајем вас

Шведска има дугу историју закона о приватности. Већ 1973. године, прва држава на свету донела је свеобухватни статут који штити приватност личних података на рачунару.

Посвећеност Шведске приватности тако је учвршћена да је, када је ЕУ донела Директиву о задржавању података из 2006. године, шведска влада одлучила да не игра лопту.

Директивом се тражи да државе чланице ЕУ осигурају да сви национални пружаоци услуга интернетских услуга (ИСП) чувају евиденцију својих купаца у сврху „истраге и кривичног гоњења.“ Ове податке требало је чувати најмање шест мјесеци, а масовна берба била је почети најкасније до 15. септембра 2007.

Брзо напред ка 2010. години, и након три године вучења ногу, Европска комисија је привела суду Европску комисију (ЕЦ) јер још није примењивала директиву.

Добар ударац у вашим регионима приватности

ЕК је тражила новчану казну за сваки дан када Шведска није имала закон. Очигледно је да је судска тужба била удар у позадину, а шведска влада је од тада повукла линију.

Само се шалим! Наравно, нису. Требале би још две године да се Шведска прилијепи за Лади Либерти, вичући: „Не желим! Пре него што се било шта променило. Услов је коначно постављен 2012. године, али не пре него што је Шведска била приморана да Европској комисији плати високу казну од три милиона евра. Дуго одлагање узроковано је аргументима како најбоље уравнотежити законе о приватности и жељи за борбом против криминала. Или одговорном владом.

Али овај мали плес се ту није завршио. У 2014. години, Суд правде Европске уније (ЦЈЕУ) поништио је Директиву о задржавању података. Суд је утврдио да је озбиљно уплитано у људска права.

Отприлике чим је пресуда објављена, Бахнхоф (један од водећих шведских даватеља интернетских услуга) почео је уништавати све податке које је био дужан да поседује. Извршни директор Бахнхофа, Јон Карлунг, такође је рекао да ће Бахнхоф одмах престати да чува нове податке.

Наравно, ЕУ је тражила да Бахнхоф поново мора почети са прикупљањем података, али шведска влада није имала намеру да их присиљава на то.

Шведска је започела своје постојање на Интернету на прави начин, а чини се да је земља спремна да стоји на свом терену како би га задржала на тај начин.

Палац горе, Шведска. И хвала ти на месним округлицама.

Набавите шведски ВПН

Супер трупе, Гоогле ће ме наћи

Још у 90-има јавност се тек укључивала у интернет, али нису баш били сигурни шта с тим. Да ли је то био још један пролазни фазон, попут Бетамака или Дечије купусне каше?

У раним данима, Интернет је био врло сличан Тору сада (услуга којој ћемо се ускоро вратити). Било је дивље и бесплатно, али ако сте желели да одете на одређену веб страницу, морали сте да запамтите целокупну УРЛ адресу. Понекад и дуге. Сећате се група за цхат ГеоЦитиес? Требао је Деррен Бровнескуе приказ менталне спретности да би се чак и појавили на правом месту.

Тражилице су на крају стигле да додају структуру која има смисла за људе. Алгоритми су индексирали садржај интернета, чинећи га доступним свима који могу да упишу реч или две у траку за претрагу.

Али Гоогле је постао та почетна страница свих. Гоогле контролише 65 одсто интернет претраживања, а њихов утицај је запањујући.

Наравно, то им не даје бесплатан пролазак у Шведску. Када су Гоогле Аппс прекршили националне законе о приватности, одмах су их забранили. Јер прво правило интернета у Шведској је да се у Шведској не петљате са интернетом.

Интернет је започео рано у Шведској

Шведска је рано усвојила интернет због постојећих прописа који су промовисали конкуренцију у целој земљи. То је значило да су трошкови приступа Интернету били (и још увек јесу) знатно испод глобалног просека.

Потрошња је била толико висока да је влада почела премјештати своје услуге на мрежи, много прије него што је било ко други о томе уопће размишљао. У 2003. години, Шведска је створила прву интернетску радну групу, која је заузврат смислила Шведски закон о електронским комуникацијама 2003: 389.

Овај акт имао је за циљ да осигура да приватни појединци, правна лица и јавне власти имају сигуран и ефикасан приступ интернету. Они нису само желели да заштите кориснике, већ су учинили и интернет робуснијим и приступачнијим. 2008. године, када су сви други још увек куповали своје књиге од правих књижара, Шведска је покренула УН-ов тест спремности за е-управу. Јер наравно да јесу – то су радили већ пет година.

Шведска и мрежа Тор

Тор је узео круну из рачунарских игара као решење избора за лење политичаре који желе да нешто претерано реагују. Тор мрежа је анонимна, некатегорисана услуга коју можда знате као Дарк Веб. Али није препуно криминалаца и девојака са змајевим тетоважама, ту иде проницљив корисник интернета када не жели да их шпијунира. У комбинацији са ВПН услугом, Тор је крајње непробојан. Без обзира колико напорно НСА покушава да га разбије.

Истраживачи из америчке лађе за истраживање поморства развили су Тор као сигуран начин преношења америчких обавештајних података широм света. Разлози за отварање Тор-а јавности су шизофрени колико и генијални. Иако је Торов најгласнији критичар, САД је и даље највећи допринос. Пажљиво слиједи… Шведска. Један огранак шведске владе, СИДА, има за циљ промовисање „Интернет слободе за глобални развој“.

Али зашто се Шведској толико брине не само њихова приватност, већ и остатак света?

Ово је интернет, па је одговор очигледно Хитлер

Све је почело много пре постојања интернета. 1766. Шведска је постала прва земља која је увела уставни закон којим је укинута цензура и гарантована слобода штампе. Штампи је било дозвољено да извјештава без ометања и људи су могли да говоре своје мишљење без страха од приговора. Све је било феноменално.

Али онда су се појавили нацисти. Нацисти су вршили притисак на Шведску да не објави ништа што би учинило Трећи рајх лошим. У потезу који га је сигурно морао трљати рукама и лупкати злим жаром, немачки министар правде је у то време ископао стари шведски закон који је забрањивао “увредљиве списе” против стране државе. Закон који се вероватно уводи зато што је Шведска дивна и није желела да буде непристојна.

Многи шведски аутори и издавачи пропали су због ове злоупотребе злоупотребе власти. Туре Нерман добио је три месеца затвора за анти-Хитлерову колону, а Израел Холмгрен је своју књигу “Нацистички пакао пустио” (наравно, након што је био закључан да је напише). У величанственом баналном пркосу, Холмгрен је одмах по изласку из затвора поново објавио књигу. Иако са новим, ироничним насловом, Нацистички рај.

Након Другог светског рата, Швед је променио и избрисао старе законе о цензури, да се не би неки будући фашистички диктатор покушао поново окренути против себе. Састављена је нова повеља о приватности, што значи да данас у Шведској уопште нема цензуре.

Интернет. Ови момци то раде погрешно.

Био сам у твом наручју, мислећи да припадам тамо

Као што је раније предложено у програму СИДА, Шведска не води рачуна само о себи. Приватност интернета је на крају крајева глобална брига.

Када су ВикиЛеакс и Едвард Сновден бацили бомбу на ногавицу, био је шведски ИСП Бахнхоф (исти тај провајдер који је уништио све њихове евиденције о купцима) Јулиан Ассанге веровао да ће сачувати документе који пријављују крилце. Ассанге је посебно споменуо шведски устав, који пружа потпуну правну заштиту даваоцима информација, као фактор његове одлуке да угости досијее.

Такође, сервери су инсталирани у тајном подземном планинском бункеру. А ако ћете преузети светске владе, можда ћете себи набавити и слатки брлог.

Шведски приступ приватности и слободи говора био је пресудан за постизање те речи. Нисмо имали појма о обиму крцкања док нам ВикиЛеакс није показао. Захваљујући храбрим неколицини појединаца, велике владе су буковане и изложене.

Зашто је приватност краљ Шведске

Зашто је Шведска на челу интернета и њених закона? Не постоји ниједан једини разлог. Али Краљевина има дугу и поносну историју слободног говора. А њихово бурно време поред нацистичке Немачке без сумње је ојачало њихову жељу да је привежу човеку. Рано усвајање свјетског сплета значило је да је Шведска створила инфраструктуру, док већина земаља још чека да мама скине телефон да бисмо могли да прикључимо 48к.

Можда у Шведској постоји осећај да су тамо били први, и желе да га задрже као некада. Њихова добро обдарена влада се рано укључила, много пре него што је било у питању шпијунирање, контрола и продаја. Учинили су то у недужним данима, у време када је е-пошта била добра идеја за уштеду папира, а ниједан нигеријски принц није очајнички желео да вам да бесплатан новац. Правила су постојала пре него што се систем покварио.

Једноставно, интернет у Шведској је покренуо како треба и сада не желе назад. Зашто би? Људи који данас раде у шведској влади одрастали су овим системом. Не знају други начин. И њихов начин функционише.

Шведска је доследно била заговорник приватности интернета. И прави интернет, да се покрене. Интернет без цензуре. Интернет какав би требало да буде. Ово је интернет који је требао бити за све.

Шведска, све вас поздрављамо. И хвала овом момку.

Набавите шведски ВПН

Издвојена слика: Степхен Финн / Фотографски клуб Доллар
Палац горе, Шведска слика: лцулиг / Доллар Пхото Цлуб
Сретна слика породице: Фото клуб Едита Павловска / Доллар